Uroš je srpski fenomen: Preživeo je strujni udar, 40 operacija i pet sepsi

Ovo je priča o Urošu Vasiću (30) iz Jagodine, momku o kojem bruji cela Srbija. Jednom objavom na društvenoj mreži skrenuo je pažnju na sebe, a nije želeo. Samo je hteo da da snage onima koji je nemaju ili hoće da pokleknu u nekoj svojoj borbi.

Objavio je dve svoje fotografije – jedna iz perioda kada se lečio, a drugu kako danas izgleda, uz poruku “Nikad ne odustaj”.

https://www.instagram.com/p/BmeUmuznjwB/?utm_source=ig_web_copy_link

“Te dve fotografuje su moja životna priča, kroz sve ono što sam prošao i ono što me još čeka”, kaže Uroš na početku razgovora.

A sve neverovatne stvari počele su da mu se dešavaju još dok je bio mali. Krenulo je tako što ga je udario ovan. Nije ni slutio šta će ga još čekati u životu.

Međutim, ono što je doživeo i preživeo sa 16 godina, svakako je za divljenje, pa upravo zbog toga njegov moto ima još veću težinu.

“Sećam se da je toga dana bio neki praznik i da nisam išao u školu. Rešio sam da odem da upecam neku ribu za mačku, ovde na reci Belici. Bio je 27. april 2004. Kad sam se vraćao, nosio sam grafitni štap za pecanje i na pružnom prelazu desila se eksplozija! Struja napona od 25.000 volti prošla je kroz štap, podigla me je metar i po u visinu i tako me je vukla tridesetak metara. Bio sam u plamenu, eksplodirala mi je patika”, priseća se Uroš.

Od siline udara pao je u komu i više se ničega nije sećao. Od meštana je saznao šta se zapravo dogodilo.

“Tek nakon tri dana sam se probudio u bolnici. U prvom trenutku nisam znao šta se dogodilo. Mozak mi je radio trista na sat, ali sam ubrzo shvatio šta se sve dogodilo”, kaže Uroš.

Tada je i saznao da mu je lice izgorelo, leđa, ruka, skoro 65 odsto tela. Mišići razneti, na pojedinim delovima ostale su samo kosti. Srećom, vitalni organi su bili dobri.

“Bio sam zakovan za krevet, ceo u zavojima. Gaza je išla do pola očiju, a nisam mogao da se mrdnem. Jedan trenutak je promenio sve. Prvih dana je telo bilo toliko opterećeno bolom da više nije moglo ni da registruje šta se dešava, a onda sam počeo da osećam bol od kog se umire”, priča Uroš, koji je u bolnici prvih mesec i po dana spavao sedeći.

Za šest meseci bio je, kaže, u 64 totalne anestezije, imao je 40 preteških operacija, a smršao je do 40 kilograma. Uprkos stravičnim telesnim traumama, Uroš je 24. septemba 2004. izašao iz bolnice na svojim nogama. Svoje lečenje još nije završio, a ispred njega su još neke operacije, ali čeka da se pogodi idealan trenutak: vreme, novac i još neki uslovi. I seća, naravno.

“Hteli da mu seku ruku i nogu, ali se hirurg nije pojavio. Najgore je bilo kada su rekli da nema spasa za ruku i nogu. Amputacija je bila zakazana. Odveli su me u operacionu salu i dali totalnu anesteziju. Pozdravio sam se sa rukom i sa nogom. Kad sam se probudio iz anestezije, pitao sam šta se desilo. Kažu mi da je načelniku koji je trebalo da me operiše hitno nešto iskrslo i došao je drugi hirurg, koji je procenio da ipak mogu da se spasu i ruka i noga”, kaže Uroš.

Lekari su Urošu rekli da sa takvim povredama ne može da podigne više od kilograma i da neće moći normalno da funkcioniše. Danas on ima, kaže, više životne energije od bilo koga.

“Imam problem sa levim stopalom, tetive su m zgrčene, zbog čega teško hodam.Struja je u moje telo ušla preko desne ruke, a izašla prkeo levog stopala. I zato su mi tetive spržene. Međutim, upornošću hodom normalno. Malo ko može da primeti da šepam. Ali boli me. Svaki dan imam bolove”, objašnjava on.

Zato vežba u teretani, u dobroj je kondiciji i planira da istrčim polumaraton.

Trenutno radi u turističkoj agenciji, ali ima razne ambicije. Jedna od njih je da se bavi motivacijom i treninzima osoba koje imaju neki invalididtet ili su preživele tešku nesreću.