Ceo život smo bili u zabludi: Ponosimo se plazma keksom kao srpskim izumom, a istina je mnogo drugačija!

Zapravo, keks koji se slično zove, a skoro identično izgleda, “plasmon” izumeo je Italijan po imenu Cezar Skoti u Milanu i to 1902. godine. Ipak, na srpskom sajtu “Plazma”, svima dobro poznat keks kompanije Bambi tvrdi da se u našim prodavnicama 1967 godine prvi put pojavila potpuno neočekivana i nikada viđena “plazma”. Istina je da ona predstavlja jedinstven proizvod u svojoj kategoriji, ali čija je ideja bila prva, možemo da merimo hronološki ili pak idejno – ko kaže da dva čoveka ne znajući jedan za drugog nisu mogli da smisle dve veoma slične ideje?

No, bilo kako bilo, ukus domaće “plazme” nam je svima poznat, ali šta znamo o njenom mogućem pretku “plasmonu”? Gotovo ništa! Većina nas ga nikada nije videla, sve do danas kada smo rešili da vam otkrijemo priču o njemu.

Foto: Printscreen/Youtube

Plasmon je keks koji sadrži istoimenu namirnicu, odnosno mleko u prahu. Izum je firme “Sindicato italiano del Plasmnon”, a danas je vlasnik te kompanije američka korporacija “Heinz” koja proizvodi brojne druge namirnice poput ovsenih pahuljica i kakaa.

Cezar je bio jedan od najvećih trgovaca plasmonom, koji predstavlja glavni sastojak plazme, a zapravo je izolat proteina dobijen iz mleka, pa samim tim predstavlja jedan od najboljih izvora proteina. On se meša u različite vrste hrane ne bi li bio ukusniji. Namera mu je bila da ovu sirovinu plasira u što više proizvoda, a ciljna grupa su mu bila deca, trudnice i svi koji vode računa o svom zdravlju.

Ovaj keks je postao popularan na početku 20 veka i smatrao se zdravom hranom. Tako ga je u prehrani koristio čuveni Ernes Šekletom tokom svoje ekspedicije na Antarktik 1902. godine. Tada je napisao: “Imao sam pravi topli ručak. Ja sam kuvao, pomešao sam čokoladu, ekstrakt mesa ‘Bovril’ i plasmon. Bilo je sjajno!”.

Takođe se preporučuje u ishrani beba nakon 6. meseca uzrasta i dece kako je bogat vitaminima i mineralima značajnim za zdrav rast i razvoj deteta.

Foto: Printscreen/Youtube

Varijacije ovog keksa su usledile tek 1915. godine u vidu digestivnih krekera. Čak su imali ideju da ga ponude britanskoj armiji kao keks koji bi služio delom kao hrana pri oporavljanju vojnika tokom ratova.

A da nijedan istorijski događaj ne može da prođe bez Srbina, potvrđuje i ova! Verovali ili ne, u Cezarovoj fabrici radio je Srbin po imenu Petar Tutavac, i u momentu kada je vlasnik fabrike preminuo i kada ju je kupila američka kompanija “Heinz”, došlo je do masovnog otpuštanja radnika. Među njima bio je i Petar.

Poreklom iz Požarevca, vratio se u svoj rodni grad i poželeo da otvori fabriku sličnu onoj u kojoj je radio. Komunistička partija mu je to dozvolila, ali pod uslovom da fabrika bude državna. On je pristao, postao direktor, a potom napravio keks nalik na italijanski uz delom izmenjen recept. Sem toga, sastojci od kojih se pravio “plasmon” bili su u to vreme veoma skupi i morao je da pronađe zamenu za iste. Umesto plazme, koristio je sojino brašno, umesto prirodnog biljnog i maslinovog ulja, dodat je maslac sa hidrogenizovanom biljnom mašću, a umesto ječmenog slada, med i dekstrozu, dok je zamena za prirodnu aromu vanile – vanilin.

Foto: Printscreen/Youtube

Originalna plazma imala je slogan “Biscotti per bambini” (Keks za decu), pa je Petar predložio da se ovaj keks zove “Bambini”, sa čim se tadašnja vlast nije složila, pa je tako nastalo ime “Bambi”.

Tako je nastala fabrika “Bambi” 1967. godine, a logo se sam nametnuo – crtani lik Bambi koji je poznat svakom detetu.

Kada je početkom sedamdesetih Italijanski “Plasmon” saznao šta se dešava u Srbiji, tužio je fabriku “Bambi”. Kazna za kopiranje proizvoda bila da keks ne sme da se izvozi u zapadnu Evropu ili Ameriku, ali da sme da se proizvodi u Srbiji.

Danas se “plasmon” i dalje može pronaći i to ne samo u prodavnicama u Italiji, već i u regionu, pa ga tako u hrvatskim marketima možete kupiti pakovanje od pola kilograma po ceni od oko 600 dinara. Probajte, pa prosudite, da li je bolja srpska plazma ili italijanski plasmon!