Slavimo Svetu Petku, praznik posvećen ženama, a evo koje običaje treba obavezno da ispoštujete

Prema narodnom verovanju ovo je ženski praznik, jer je Sveta Petka bila zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih.

U narodu se veruje da su njene moći čudotvorne, a na Beogradskoj tvrđavi nalazi se crkva Svete Petke, gde postoji voda ili agiazma, u prevodu sa grčkog – sveta voda. Za ovu vodu se veruje da leči sve one koji je piju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj pravoslavnoj svetiteljki.

Sveta Petka je bila srpskog porekla rođena u Epivatu nedaleko od Carigrada u XI veku. Roditelji su joj bili imućni i veoma pobožni hrišćani, čiji se sin Jevtimije zamonašio, a kasnije postao znameniti maditski episkop.

Na Svetu Petku dešavala su se velika čuda. Mnogi bolesni su ozdravili na današnji dan, zato ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik, verujući da će im svetiteljka pomoći.

Narodna verovanja i običaji

Kako običaji nalažu, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru – odnosno da obavljaju kućne poslove. Mlade i neudate devojke na današnji dan bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, kako bi u snu videle svog budućeg supruga.

Mošti Paraskeve tokom vremena, prenošene su više puta iz Carigrada u Trnovo, pa u Beograd, na molbu kneginje Milice. Sada počivaju u Rumuniji u gradu Jašu, dok se u kapeli Svete Petke u Beogradu nalazi njen mali prst.