Danas je Đurđic, izgovorite sledeće reči za zdravlje, mir i sreću

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku, gde je stradao za vreme cara Dioklecijana.

Sveti Georgije se obeležava dva puta u toku godine, 6. maja kada se slavi Đurđevdan i 16. novembra Đurđic, kada se praznuje prenos moštiju svetog Đorđa u Palestinu.

Ovaj svetitelj je rodom iz Kapadokije, iz bogate i časne kuće. Kada mu je otac stradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini postao oficir u službi cara Dioklecijana. Bio je snažan, pametan i dobar čovek, dopao se i samom caru, pa ga je postavio za vojnog starešinu.

Međutim, car je bio mnogobožac i započeo je veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara sa i odvažnošću priznao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje u ime vere.

Tamnica, zverska mučenja sa usijanim okovima, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja, ni jednog trenutka nisu pokolebala mladića . On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i On ga je isceljivao, spasavao smrti, na veliko divljenje naroda.

Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan.

Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog pokojnika, mnogi carevi ljudi, pa i sami Đorđevi mučitelji, primili su hrišćanstvo, a među njima i careva žena Aleksandra. Svetog Đorđa su stavili na još veće muke. Vezanog za točak okretali su ga uz dasku sa oštrim ekserima, koji su mu cepali kožu i parali meso.

On je sve to izdržao. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt odrubljivanjem glave. Carica je izdahnula pre pogubljenja, a sveti Đorđe je posečen 303.godine.

Pre svoje smrti sveti Đorđe je zamolio slugu da mu telo prenese u Palestinu, odakle mu je bila majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je, po njegovoj želji, razdeljeno siromašnima.

Mnoga čuda su se dešavala na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog iskrene i nepokolebljive vere, učinio moćnim ratnikom da pomaže svima koji su u nevolji i koji iskreno slave i priznaju njegovo ime.

U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su krasan hram svetog Đorđa u Lidi i u njega preneli mošti ovog svetitelja. O mukama i junačkoj smrti svetoga Đorđa, proneo se glas na sve strane.

Mnogi neznabošci postadoše hrišćani. Car Dioklecijan kao i mnogi Rimljani pre i posle njega, mislio je da će uništi hrišćane, ali posle smrti svakog mučenika, nastajalo je na stotine novih vernika. On je pogubio svetog Đorđa, ali hrišćanstvo je pobedilo cara, a sveti Đorđe je pobednik.

Zato ga i mi slavimo kao velikomućenika i pobedonosca.

Između Đurđica i Svetog Mrate, 24. novembra, su Mratinci ili Vučji dani- žene ne rade ručne radove, obućari i krojači su na odmoru, iz kuće se ništa ne daje, ne prede se vuna i ništa se ne pere.

MOLITVA DRUGA SVETOM GEORGIJU: Sveti, slavni i svehvalni velikomučeniče Georgije! Sabrani u hramu Tvom i priklonjeni pred svetom ikonom Tvojom, mi molimo Tebe poznatog posrednika naših želja: Moli s nama i za nas milosrdnog Gospoda; da nas po neizmernoj dobroti Svojoj milostivo usliši; da ne previdi naše molitve odnosno našeg spasenja i života, i da nam daruje pobedu nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima vere naše i spasenja našeg. I opet pripadajući Tebi, sveti pobedonošče mi Te molimo: danom Ti blagodaću ukrepi u borbama pravoslavne hrišćane; razruši silu nasrnulih neprijatelja; neka se postide i posrame, i bezočnost njihova neka se slomi; neka poznadu da mi imamo božansku pomoć; svima što su u nevoljama i opasnostima ukaži svoju mnogomoćnu zaštitu; i umoli Gospoda Boga, svih tvari Sazdatelja, da nas izbavi od večnih muka, da bismo, ispovedajući Tvoje zastupništvo, jednako proslavljali Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i svagda i kroza sve vekove. Amin!