Danas je Sveti Jovan Zlatousti, jednu stvar nikako ne bi valjalo da uradite

Kao svetitelj, Jovan Zlatousti se praznuje 13. novembra po starom, odnosno 26. novembra po novom kalendaru. Zbog svojih retoričkih sposobnosti dobio je nadimak “Zlatousti”.

Za današnji dan vezani su brojna verovanja i običaji. Naime, prema verovanju naših starih, onaj ko na današnji dan prekine nit (žicu) prekinuo je, odnosno ugrozio i svoj život. Zato se 26. novembra do ponoći nikako ne smeju upotrebljavati igle za šivenje i pletenje, kao ni razboj za tkanje.

U nekim krajevima Srbije veruje se da na današnji dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da one na njegov praznik rade. Sveti Jovan Zlatousti smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa bi danas trebalo da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.

Rođen je u Antiohiji 354. god. od oca Sekunda vojvode i matere Antuse. Učeći grčku filozofiju Jovan se zgnuša na grčko neznaboštvo i usvoji veru hrišćansku kao jedinu i svecelu istinu. Krstio ga je Meletije patrijarh Antiohijski, nakon čega i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja zamonašio se i počeo se strogo podvižavati. Tada je napisao knjigu “O sveštenstvu”, a ubrzo su mu se javili i Sveti apostoli Jovan i Petar proričući mu veliku službu, veliku blagodat, ali i veliko stradanje. Kada je trebalo da bude posvećen za sveštenika, anđeo božji se istovremeno javio i patrijarhu Flavijanu (posle Meletija) i samom Jovanu.

A kada ga patrijarh rukopolagaše, videše svi bela svetla goluba nad glavom Jovanovom. Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, Jovan je po želji cara Arkadija izabran za patrijarha Carigradskog.

Šest godina je upravljao crkvom kao patrijarh sa nesravnjivom revnošću i mudrošću.

Sveti Jovan Zlatousti je bio veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast.

Posle sukoba sa caricom Evdoksijom, prognan je u mesto Koman u Jermeniji gde je umro 407. godine. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u današnji Istanbul.