Slavimo Božićne poklade, dan praštanja i slavlja uoči velikog posta

Božićne poklade prate različiti narodni običaji. Prema starom narodnom običaju trebalo bi da pripremite bogatu večeru i da se veselite sa svojim ukućanima.

FOTO: Wikipedia

Ovaj veliki narodni praznik rasprostranjen je u Evropi i Americi. Srbi Poklade obeležavaju pred početak božićnjeg posta, a postoje i “Bele poklade” uskršnjeg posta.

U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Zbog toga bi danas trebalo da oprostite svima sa kojima ste se tokom godine zavadili i izgledite svoje odnose.

Prema narodnom verovanju, u periodu poklada postoji veća opasnost od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio belim lukom, glogovim trnjem i drugim tradicionalnim načinima. Vlasi su palili obredne vatre oko kojih su igrali i preskakali ih. Na Kosovu i Metohiji pokladne povorke su simbolizovale svatove Kraljevića Marka.

Poklade smatraju danom uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval. Zato su i proslave poklada posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji.

Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.

Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.”

Božićni post počinje 28. novembra i traje 40 dana.