40 dana za pročišćenje duše i tela: Počinje Božićni post, najvažniji deo života svakog pravoslavca

Za vreme Božićnjeg posta sredom i petkom posti se na vodi, kao i celu sedmicu pred pričest, a drugim danima je dozvoljeno jesti na ulju. Božićni post dozvoljava da se riba jede samo subotom i nedeljom, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, 4. decembra (bez obzira u koji dan padne).

Ukoliko slavite slavu za vreme posta, toga dana je dozvoljena riba. Najstroži post je 6. janaura kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.

Božićni post je ustanovljen da bismo se pre dana Hristovog rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg Koji se javio svetu, i da bi mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo njegovo učenje.

Utemeljiteljem hrišćanskoga podviga smatra se sam Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom. I svi podvižnici, počinjući da služe Gospodu, naoružavali su se postom i nisu drukčije stupali na put Krsta no sprovodeći post.

Post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već je to prvenstveno odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo u borbi protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla. Stvaran post je prvenstveno uzdržavanje od svake pohote. Bez duhovnog posta sam telesni post Bog ne prihvata.

Isus Hristos je ustanovio pričešće kada je na poslednjoj Tajnoj večeri, pretvorio hleb u telo svoje i vino u svoju krv i podelio ih apostolima. Ovim pričešćem Hristos je završio sa Starim i ustanovio Novi zavet, koji je dan posle, zapečatio svojom krvlju na krstu.

Zajedno s molitvom, post spada u najvažniji sadržaj života svakog hrišćanina, a posebno pravoslavca. Post u hrišćanstvu predstavlja uzdražvanje od određene vrste hrane, tačnije “mrsne”, kao i od svakog oblika grešnih dela, misli i želja.

Ali, nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Prema Hristovom učenju, telo i duša su jedna celina i tako ih treba tretirati. Nema ostvarenja ni ispunjenja čovekove ličnosti ako sve sile duše: razum, volja i osećanja, sa telom uzajamno ne učestvuju, a to nije moguće postići bez prihvatanja posta, duševnog i telesnog.

Crkva je propisala četiri posta godišnje: Uskršnji, Petrovski, Gospojinski i Božićni. Ovo su višednevni postovi, a jednodnevni su na dan pojedinih svetaca, svake srede i petka. Post je moćno oružje protiv demona.

“Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom”, rekao je Isus nakon isterivanja demona koji je bio obuzeo jednog mladića.

Mojsije se posle potpunog posta od četrdeset dana usudio da se popne na vrh gore Sinaja, i da primi od Boga ploče sa deset zapovesti. Prorok Samuilo je bio plod posta. Velikog junaka Samsona je post učinio nepobedivim, a kada je napustio post zaveden Dalilom, u pijanstvu i bludu, bio je zarobljen, oslepljen i ismejan od svojih neprijatelja, i na kraju uništen.

Posle posta od četrdeset dana prorok Ilija se udostojio da se sretne sa Gospodom licem u lice. Prorok Danilo, koji za dvadeset dana nije okusio hleba niti pio vode, poučio je čak i lavove da poste. Život Svetog Jovana Krstitelja bio je neprekidni post. Post je podigao do trećeg neba i Apostola Pavla. Tajna svetog pričešća, svrha i namena posta

Pre pričešća svaki hrišćanin treba da se ispovedi, da se pokaje i moli Boga za oprost, jer telo se sprema postom, a duša pokajanjem. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržavanja, naročito deca, stari, bolesni, trudnice i dojilje, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove.

Čovek ne može biti radostan ako u duši nosi grehove, osećanja zlobe, zavisti, pohlepe, mržnje, zato se za Božić spremamo postom od šest nedelja, mirimo se sa svima i pričešćujemo. Pomažemo sirote i nemoćne, da bi i oni mogli da se raduju.

Božić je praznik mira i ljubavi kao što su pevali anđeli. Srpski narod ima veoma lepe i vesele običaje u dane pre i posle Božića. Najvažniji su Detinjci, Meterice, Oci, Tucindan, Nova godina, Bogojavljenje, Jovanjdan i Savindan.