Slavimo Svetog Spiridona Čudotvoraca, evo šta danas nikako ne bi valjalo da uradite

Rođen je na Kipru 270. godine, a živeo je u vreme cara Konstantina Velikog. Otac i majka su mu bili zemljoradnici, jednostavni i prostodušni ljudi, pa su mu i njemu samom jednostavnost i prostodušnost ostale vrline do kraja života, iako se u međuvremenu uzvisio do episkopa u mestu Trimitusu. Oženio se u mladosti, i dobio ćerku. Kad mu je žena preminula on i njegova ćerka predali su se službi Bogu.

Ni kao episkop nije promenio način života, obrađivao je zemlji i čuvao stoku. Na sebe je malo trošio, a sve što je imao davao je sirotinji.

Božjom silom izveo je velika čuda: spustio je dažd u sušno vreme, zaustavio tok reke, vaskrsao nekoliko mrtvaca, iscelio cara Konstantina od teške bolesti, video i čuo božje anđele, predviđao buduće događaje i tajne ljudskog srca.

Učestvovao je na Prvom saboru u Nikeji, i tu se istakao jasnim i jednostavnim ispovedanjem vere, kao i čudesnim moćima kojima je povratio mnoge jeretike u hrišćanstvo. Preminuo je 348. godine, a njegove mošti se čuvaju na Krfu u istoimenoj crkvi u centru grada. Mošti se iznose iz crkve i prenose ulicama grada četiri puta godišnje u litijama. Veruje se da je nekoliko puta spasao to ostrvo od bolesti i osvajača.

Crkva Svetog Spiridona Čudotvorca u Trstu (Foto: Wikipedia)

Bio je omiljen među prostim svetom jer je, prema legendi, za svakoga imao lepu reč i savet, a svojim jasnim i jednostavnim ispovedanjem vere mnoge mnogobožce je preveo u hrišćanstvo.

Zbog blagosti po kojoj je upamćen, Svetog Spiridona proslavljaju deca i majke. Prema narodnom verovanju oni danas treba što više vremena da provedu u razgovoru i druženju, kako bi ovaj svetac video kolika je njihova ljubav.

Takođe, bolesni veruju da mogu biti izlečeni ako današnji dan provedu u nekom manastiru.

Foto: Wikipedia

Postoji narodno verovanje po kome Sveti Spiridon, s vremena na vreme, silazi na zemlju preobučen u prosjaka ili siromaha kako bi proverio kako ljudi žive i da li i dalje znaju da pokažu ljubav i brigu prema bližnjima. Zato se veruje da na današnji praznik nije dobro odbiti nekoga ko vam traži pomoć, pa ako na ulici sretnete prosjaka obavezno mu morate pomoći ili udeliti milostinju, jer na taj način poštujete i Svetog Spiridona.

Po narodnom verovanju koje se još uvek zadržalo u nekim krajevima Srbije Sveti Spiridon je prvi napravio zemljani lonac, onda vreću i na kraju košulju. Zato se on smatra svecem zaštitnikom grnčara, tkača, mutavdžija i kovača.