Danas obeležavamo tri praznika: Ove običaje obavezno treba da ispoštujete

Mnogi običaji vezani su za ove praznike. U mnogim delovima Vojvodine raskršćima pale vatru, a taj čin ima ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote, a iz istog razloga se u pojedinim krajevima baš na Mali Božić pale ostaci badnjaka. Domaćini praktikuju i da danas ponovo unose badnjak, kao i da na trpezi bude glava božićne pečenice koja se čuva od Božića.

Domaćice mese posebni hleb, koji se zove vasilica, najčešće od kukuruznog brašna, a njegov naziv upućuje na ime Svetog Vasilija Velikog, koji se takože danas praznuje.

Neki vasilicu pune sirom kako bi godina bila bogata, a drugi premazuju medom, da godina bude slatka i vesela. Spremaju se od kiselog ili lisnatog testa, a nekim krajevima se vasilica pravi i od kukuruznog brašna.

Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uvežu u snopić crvenim koncem pa se onda vrhovima bocka testo i to tako da se rupice formiraju oblik krsta. Za proju-vasilicu, domaćice pripremaju šuplje grančice zove, vežu ih u snop pa njime izvade kružiće testa koje kasnije daju stoci da bude napredna i zdrava cele godine.

Na ovaj dan mnoge devojke gataju da li će se te godine i za koga udati, a posebno je zanimljivo gatanje devojaka u Bosni. One su popevši se na tavan bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa kako padne ta cipela u tom pravcu će otići, tačnije udati se.

U pojedinim delovima Srbije devojke su gatale tako što su ispod tanjira stavljale razne predmete. Koji tanjir devojka izvuče, takav će joj biti suprug. Stavljale bi garež iz šporeta (tamnoput), češalj (krezub), ogledalo (lep), knjigu (pametan), hleb (dobar), vunu (maljav), novčić (bogat), ljutu papriku (opasan).

SVETI VASILIJE VELIKI

Sveti Vasilije Veliki, čiji se dan danas praznuje, bio je arhiepiskop kesarijski i u spomen na ovog velikog pobornika pravoslavlja, Crkva je sačuvala mnoga njegova dela kao i liturgiju nazvanu po njemu, koju je Sveti Vasilije napisao. Ova služba služi se deset dana u godini,  1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u toku Velikog časnog posta, osim Cvetne nedelje, na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan.

Pored Nove godine i Vasiljevdana, Pravoslavna crkva 14. januara proslavlja i Obrezanje Gospoda Isusa Hrista. Ovog dana praznuje se obrezanje po telu Gospoda i Boga i Spasitelja Isusa Hrista. Osmog dana po svom rođenju Gospod  je blagovoleo je da bude obrezan, da bi ispunio Zakon. Tom prilikom nadedoše mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavrilo Majci Božjoj.