Zašto nam je danas teško da budemo? Zašto nam je danas lakše da imamo?

Pokazujući u pravcu Zemlje, započinje priču o planeti rečima: Nekada davno, na ovoj planeti živela je civilizacija koja je više volela da IMA nego da BUDE….“

IMATI je trenutno primarna društvena i ekonomska pozicija, površnog karaktera ka kojoj najveći procenat populacije na planeti pruža ruku, verujući da će posedovanjem ostvariti željeni oblik sigurnosti. Danas se zbog pojma IMATI prave kompromisi koji će već sutra dovesti do nekog društvenog ili ekonomskog nasilja (i postati istorija o kojoj će govoriti turistički vodič iz galaksije). Naravno, IMATI ima čitav skup “opravdanih” strategija iz ugla onih koji žele još više da imaju, a koji svakako njihova opravdanja promovišu kao aktuelan skup vrednosti. Nažalost, danas IMATI toliko veruje u opravdanost posedovanja da samo sebe promoviše kao odgovornost prema društvu. Najbitnije možda je to da IMATI u vlasništvu poseduje čitave industrije koje brane njegovu poziciju.

Jednostavno, IMATI trenutno zloupotrebljava BITI predstavljajući to kao nadu i uočavanje odgovornosti.
IMATI se danas pravda rečenicom – Danas moram da IMAM da bih sutra mogao BITI.
I tako sigurno IMATI ide ka scenariju sa početka teksta.

Foto: Shutterstock

Šta za to vreme radi BITI?

Ostaje li želja koje su svesni svi koji jure za IMATI? Čak je IMATI počelo da koristi BITI kao društvenu maglu kojom pokriva geometrijsku progresiju posedovanja naspram aritmetičke progresije “BITI”. Jednostavno, IMATI trenutno zloupotrebljava predstavljajući BITI kao odgovornost i oblik nade za društvo, ali ne daje sebe 100%. Zato neće doći do preko potrebne zamene IMATI sa BITI. Naravno, sve to komunicirajući pričom da je to za budućnost, da treba imati danas a da ima vremena za “biti”.

Pomozite mi da probudimo BITI!
Biti posvećen prirodi.
Biti posvećen deci.
Biti odgovoran prema potrebama.
Biti promoter vrednosti koje će trajati.
Biti posvećen ljudima.
Biti posvećen Zemlji.
Biti posvećen tržištu.

Biti kreativan, gde kreativnost nije samo proces, već su to ljudi koji dovoljno su posvećeni razmišljanju u vezi bitnog problema sve dok ne pronađu jedinstven i jednostavan (nikako pojednostavljen) način da se reši, a koji je u skladu sa Prirodom.

Zamislite da svaki biznis (svaki biznis je samo „menadžment obećanja“) evoluira iz IMATI pa BITI, u BITI pa IMATI, kakva bi to divna ekonomija iskustva bila, zar ne?

Zamislite kompaniju koja je prvo posvećena očuvanju prirodnih resursa pa tek onda korišćenju. Zamislite vlasnike kapitala koji zaposlene posmatraju kao investiciju a ne kao trošak, gde je investicija posledica primene snage BITI, a ne IMATI trošak. Zamislite pregovaranja u kojima se ne brani pozicija “Imamo ponudu…” i “ Imamo cilj…” već kreira dogovor o zajedničkoj posvećenosti i verovanju da treba BITI pa IMATI.

Zamislite institucije kako “ imamo korist od…“ menjaju sa “ bićemo korisni za….“

BITI ima šansu, zar ne?

Pogledajte Prirodu. Pogledajte ćelije i njihovu deobu. Sta bi bilo da nije ćelijske međuzavisnosti, posvećenosti, organizovanosti? Koji organizam bi se razvio?

BITI je “kod PRIRODE” gde je IMATI njegova posledica. BITI je uzrok stvaranja… Čak i Biblija počinje sa “I Bi Svetlost….“

Zašto nam je onda danas teško da budemo? Zašto nam je danas lakše da imamo?
Ok. Neko je davno rekao da su ljudi komparativna bića i da vole da se takmiče. Konkurentnost obično pokreće kod nas i u nama ili najbolje ili najgore.
Ako na tu komparativnost primenimo BITI umesto IMATI pokrenuće se ono najbolje u nama i oko nas, zar ne?
Dakle, BITI nije nada koja poslednja umire.
BITI je input a IMATI output.
Svako od nas to dobro zna i oseća BITNOST.
Međutim nekako nam je trenutno mnogo lakše da smislimo izgovor za IMATI nego izazov za BITI.
Imati posao. Imati klijenta. Imati saradnike. Imati prijatelje. Imati razumevanje. Imati ideje. Imati porodicu.
Skup “imati” je velik.
Svi žele da nešto „imaju“ i veruju da to i treba da „imaju“ bez obzira na skup vrednosti koje poseduju ili ne.
Mnogi čak idu u pravcu „kada bih imao… to i to… tada bi bilo to i to…“
O štetočini zvanom „Kada bih…“ neki drugi put..
Imati uticaj.
Imati cilj.
Veoma interesantno, zar ne?
U današnjem dobu površnosti i prividnog nedostatka vremena za posvećenost reč „imati“ se sve više koristi. Čak i na društvenim mrežama „digitalnim daskama koje mnogima društveni život znaće“… reč „imati“ ima svoje „vrednosti“
Imamo lajkove, Imamo fanove, Imamo blog, imati uticaj … i tako dalje i tako bliže.

Lepo je kada neko kaže – Imam kompaniju! Imam biznis! Imam poslovne partnere!
Pitanje je da li je“ imati“u tom slučaju rezultat posvećenosti ili samo „želja“ ?
Da li se „imati“ rodilo iz „biti“ ili nije, to je ključno pitanje?
Imati treba da bude pozitivna posledica primene reči „biti“
Biti i Posvetiti
Biti posvećen poslu. Biti posvećen prijateljima. Biti posvećen porodici. Biti posvećen fanovima. Biti posvećen blogu. Biti posvećen bitnosti. Biti posvećen klijentima. Biti posvećen idejama.
Samostalno „imati“ bez „biti“ daje samo privid i površnost koja je danas popularna.
Internet je uspeo da na površinu izbaci sve želje za “imati”.
Međutim nije kriv internet, on je samo autoput sa beskonačnim brojem traka u oba pravca.
Mi odlučujemo zašto, šta, kako, kada, koliko.
Da li je krivica u nama, jer lakše je ljudima da pričaju da nešto “imaju” nego da primene “biti”?
Da li treba da ih krivimo što im je lakše da imaju nego da budu, lakše da pronalaze izgovore nego da kreiraju izazov?
Komparativnost u nama budi najbolje i/ili najgore!!!
Sve se vrti oko Imati i Biti. Želje i Cilja. Površnosti i Posvećenosti. Trenutka i Dugoročnosti, Sadašnjosti i Budućnosti.

Izazov!

Da li možemo reaktivnost koju u sebi ima “imati” I njenu dozu sebičnosti da dopunimo i pretvorimo u podskup reči “biti” i sa njenim skupom proaktivnih vrednosti stvorimo stvarno nešto dobro?
Mislim da možemo, jer znamo i osećamo, da postoji veza između „imati“ i „biti“ i da –
Ako želimo da imamo kompaniju treba da budemo posvećeni služenju tržištu.
Ako želimo da imamo klijenta, treba da budemo posvećeni zajedno sa njim njegovom biznis modelu.

Ako želimo da imamo publiku na društvenim mrežama koja će da nas prati, treba da budemo očekivanjima I da ih pitamo za stav i uvedemo u mišljenje kao proces.

Foto: Shutterstock

Upišite sami:

Ako želimo da imamo (…………………………………………………) treba da budemo posvećeni ……………………………………..

Ja verujem da “Imati” je samo još jedno ŠTA u našim životima, dok “Biti” je odgovor na ZAŠTO?
Vi?

Većinsko je mišljenje da u današnjem poslovnom bitisanju svako osvajanje neke društvene ili ekonomske “pozicije” zahteva od osvajača korišćenje svih raspoloživih sredstava da se ona odbrani, zaštiti.
Zašto?
Jer je ostvarena u branjenju stavova a ne tokom procesa mišljenja.
Jer je takva pozicija posledica a ne uzrok.
Jer je posledica kompromisa a ne sinergije.
Jer je stvar sebičnosti a ne zajedništva.

Neko će među vama reći: “Takvo je vreme”… “situacija je takva” .. “teška su vremena” “nema mesta za sve”…. “ne može svako da bude lider”
I imate na pravo na to jer živite u modelu “IMATI” ali to je samo skup izgovora. Gde je izazov? Gde je inspiracija? Društvena inovacija?
Kada se i traži savet od konsultanata ili agencije, uglavnom se očekuje predlog rešenja kojim se učvršćuje pozicija i retko ko vidi da se na taj način samo podiže bedem umesto da se proširuju vidici.
I sve to postaje vrzino kolo, jer i konsultanti i agencije, vide poslovni spas u davanju rešenja klijentu koja čuvaju njegovu poziciju ne videći da će potreba za rešenjima oćuvanja pozicije rasti geometrijskom progresijom i da će klijent u jednom trenutku osećati se nezaštićen i potražiće neke nove konsultante i agencije koje će se diviti njihovoj poziciji i braniti je svim raspoloživim sredstvima samo da bi „dobili“ novog klijenta, a na kraju će se proces desiti i njima .
Učesnici u toj razmeni stavova, u nedostatku procesa mišljenja, ili ako i ima procesa mišljenja on je u funkciji odbrane pozicije od „neprijatelja“, „biti na poziciji“ izjednačavaju sa pojmom liderstva i nazivaju sami sebe „liderima“.
Takva je većina, 80% iz onog čuvenog odnosa, i oni održavaju tu potrebu za borbom, branjenjem pozicije, izgovorima, kompromisima i tehnikama manipulacije.
Oni drugi, čudni, pozitivne društvene devijacije, onih 20% iz čuvenog odnosa, oni vole da budu u poziciji da nešto novo urade, primene, otkriju, da inspirišu, pokrenu, transformišu
Za njih je mišljenje proces!
Poštuju i primenjuju prirodne principe. Znaju da odgovore na pitanje „Zašto nešto rade“?
* ( Zašto? Pitanje koje svi mi znamo i osećamo ali ne smemo to glasno da izgovorimo jer lakše je odgovoriti na pitanje> Šta vas sprečava da budete u poziciji? i napisati skup izgovora, nego odgovoriti na pitanje> Šta vas inspiriše da budete u poziciji? i napisati skup izazova! (Probajte!) )

Oni koji znaju da odgovore na pitanje Zašto?
i Znaju da postave pitanje Zašto?
Oni inspirišu.
Inspirišu druge da rade ono sto ih inspiriše!
To je stvar posvećenosti, dok u Srbiji to je stvar hrabrosti.
Ipak, bez obzira što takve oni „prvi“ gledaju kao u čuda koja su luda, takvi svet vode napred.
I ovi drugi su takodje lideri.
Razlika između prvih i drugi lidera je jasna.
Prvi se brane od ljudi.
Drugi vode ljude.
Intuitivno svi mi znamo da treba da budemo kao ovi drugi, tj. da „budemo u poziciji“ a ne da branimo poziciju, ali….
To „ali“ sreću kvari.
Problem broj jedan u Srbiji je upravo broj onih koji svakodevno izgovaraju rečenicu „Da, ali…“
Iz straha od gubitka pozicije, površnosti, nedostatka posvećenosti, (slobodno zapisite neke Vaše razloge za “ Da, ali..“)
Da, ali zamenimo sa Kako?
To će izazvati & inspirisati.
Izazvati proces mišljenja, uočiti ideju, mogućnost, stvoriti priliku, razumeti okruženje.
Postaćemo oni koji žive “biti pa imati”.
Jednostavno.
Izaberimo da budemo u poziciji da……………………………
(dopišite danas sami, ili ćete u bliskoj budućnosti postati istorija o kojoj govore svemirski turistički vodiči)