Koliko ste puta čuli “znam za jadac”, a ne znate šta to uopšte znači? Evo objašnjenja!

Njegova popularnost je rasla, te su mnogi odlomljene delove kosti nosili oko vrata kao amajlije.

Prema drevnim etrurskim verovanjima kokošjim kostima su pripisivane velike moći, te su se koristile u ritualima i proricanjima sudbine. Etrurci su prvi vodili „borbu“ za jadac, a osvojeni deo kosti je čuvan kao amajlija koja donosi sreću.

Ako bi mlađe lice osvojilo kost, sakrilo bi je negde u kući, a prva osoba suprotnog pola koja bi je našla navodno bi bila budući bračni supružnik. Takođe, ostaci ovakvih kostiju nakon obroka se nisu spaljivali jer se verovalo da će to prouzrokovati kostobolju.

Sličnu ulogu jadac je imao i u starom Rimu. Korišćen je u raznim obredima i smatralo se da donosi sreću. Poznato je da su kosti živine i ptica koristili u proricanju sudbine. Kada bi ih nasumice pobacali po zemlji, iz njihovog položaja vidovnjaci su čitali budućnost.

Foto: Shutterstock

U Srbiji prilikom ručka koji obuhvata pernatu živinu, pogotovo piletinu, borba za jadac predstavlja pravo zadovoljstvo. Koristi se u razne zabavne svrhe, a naročito za duel u cilju ispunjenja želje ili neke vrste opklade.

Poznato je da se na račun ovog običaja zbijaju i razne šale kako je šteta da kod pileta postoji samo jedan jadac, jer može da se koristi samo za takmičenje između dve osobe. Kada se dvoje ljudi bori za jadac, jedan treba da vuče svoj kraj jadca i zamisli želju. Želja će se ostvariti onome kod koga završi veći komad prelomljene kosti. Ako jedan od takmičara zaboravi da kaže „Znam za jadac“ kada protivnik pokuša nešto da mu stavi u ruku, to znači pobedu rivala koji mora biti nagrađen.