Promocija kuvara “Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje” u Beču početkom maja

Organizator promocije je Srpski kulturni forum iz Beča, uz pokoroviteljstvo Ambasade Srbije u Beču. Promociju će pored predsednika SK Foruma Dragana Miškovića, otvoriti ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić.

U okviru promocije ove jedinstvene knjige sa 109 tradicionalni recepata, osim autora, publici će se predstaviti i neki od saradnika na ovom izdanju, koji će govoriti o knjizi. Prisutnima će se tokom promocije obratiti i Pavle Đukić, predstavnik Turističke organizacije Srbije, koja je podržala ovu promociju.

Na promociji će govoriti:

Miodrag Ilić, autor knjige
Prof dr Slađana Šobajić, redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
Branka Babić, diplomirani etnolog i kustos-etnolog Narodnog muzeja u Zrenjaninu
Milivoje Tomašević, novinar i pisac
Gosti večeri, saradnici na izdanju:
Dragana Ilić, ko-urednik izdanja
Kristina Gašpar, gastro urednik izdanja i stručni saradnik
Danijela Paracki, dizajn knjige, magistar primenjen umetnosti i član ULUPUDS-a
Bane Jovanović, obrada fotografija

Nakon razgovora o knjizi, uz čašu vina, svi prisutni će moći da isprobaju neke od specijaliteta iz knjige, koje će pripremati jedan od najpoznatijih srpskih kuvara, Dejan Ilić, profesionalni kuvar i karving majstor, nosilac srebrne medalje sa Svetskog kupa u karvingu 2014. godine.

Ukratko o knjizi Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje

Knjiga Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje predstavlja riznicu podataka koji ne govore samo o sastavu jela, već i o jednom načinu života koji polako, ali nepovratno nestaje. O načinu života kada se kuvalo za porodicu, kada je bilo dovoljno vremena za dugu pripremu jela, kada je cela porodica sedela za stolom I kada se nije znalo za zamrznute ili podgrejane obroke. Listajući knjigu i čitajući recepte skoro da ćete osetiti miris ovih sveže pripremljenih i ukusnih jela, koja takođe predstavljaju važan deo nematerijalne kulturne baštine jednog naroda.

Tradicija i običaji imaju važnu ulogu u kulturnoj identifikaciji svakog naroda. Bez obzira na to da li se radi o zapisima ili usmenim predanjima, informacije o načinu života u prošlim vremenima omogućavaju da se zaštite autentičnost i identitet zajednica usko povezanih istim geografskim poreklom, da se sačuvaju tradicionalna znanja i veštine koje možda više nisu neophodne ali predstavljaju deo istorijskog nasleđa.