Danas je Veliki četvrtak: Vreme okupljanja, oproštaja i pričešća

Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike ili Strasne sedmice, kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.

Oplakujući početak stradanja gospodnjeg, crkva se u isto vreme mistično raduje povodom ustanovljenja svete Evharistije. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog, koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.

Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Četvrtak je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, “postili na vodi” najmanje pet poslednjih dana.

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom, odnosno telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda, osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine. Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni grehovi. Veliki, Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Tajna večera – dan razrešenja grehova

Pred praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na Veliki Četvrtak bila Tajna večera. Prema jevanđelju, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima tada je ustanovio Svetu Tajnu Pričešća uz reči: “Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.” i “Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova”. Ove se reči mogu čuti na svakoj Svetoj Liturgiji čiji je centralni deo Sveto Pričešće.

Foto: Shutterstock

Takođe, Isus je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima i otvoreno govorio o predstojećem stradanju i svemu što će se dogoditi.

Te noći Hrista su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar. Sluge prvosveštenika i fariseja su odveli Hrista iz Getsimanskog vrta da mu se sudi. Učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta ga se od večeri do zore odrekao.

Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom, Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.

Juda pak je shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je izdao krv nevinu, ali njegovo okorelo srce nije bilo spremno na pokajanje, on nije mogao da se pokaje i moli za oproštaj, zato se u očajanju obesio i tako je dodao sebi i neoprostivi greh samoubistva. I tako je za razliku od Petra (koji je postao jednim od najvećih apostola) nazvan izdajnikom.

Prvosveštenici nisu hteli u blagajnu hrama da stave novac koji je Juda bacio, zato što je to novac za krv. Za taj novac je kupljena njiva da bude mesto na kojem će se sahranjivati stranci. Njivu su prozvali “Krvna njiva”, zato što je za krvavi novac kupljena. Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja i najvećih muka, Veliki petak.

Običaji i verovanja

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje, a miro se osvećuje na Veliki četvrtak. Naime, miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak sastojaka, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, međutim, pri njegovom obeležavanju nema veselja, već samo okupljanja. Kod nekih pravoslavnih naroda tog dana se boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač – pashalni kulič.

U manastir Tronoša seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

Takođe, ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, kada seljaci odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje.

U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje “čuvarkuću” deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne jaje se vraća u kuću, gde se čuva cele godine.

Srbi na Kosovu i Metohiji na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova “čuvarkuća” se zove “strašnik”. Dok je još sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a “strašnik” se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.

Foto: Shutterstock

U boljevačkom kraju, pre sunca na Veliki četvrtak, žene maste (boje) jaja za Uskrs. Crvena jaja ovde se zovu peraške. Prvo jaje, koje se oboji, odnesu u vinograd i zakopaju. To rade da grad preko leta ne bi tukao vinograd. Kad oboje potreban broj jaja, onda od onoga varzila (u kome su bojili jaja) i brašna zamese testo, u koje još bace jedno ili dva jaja zajedno sa ljuskama, i od njega umese i ispeku jedan kolač. Ovaj kolač posle čuvaju i njime krme svinje, kad se razbole od groznice.

Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu, i ko god toga dana što udeli za mrtve, to mu se vidi. Žene idu u crkvu i ostavljaju poneko jaje za dušu umrlih. Na Veliki se čertvrtak ne radi.

Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Etnologozi pišu da Vlasi na Veliki četvrtak rano ujutru beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima – “da se svane u groblje”. Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.