Danas je Veliki petak: Evo kako se u pravoslavlju obeležava “dan stradanja”

Danas se ne služi liturgija, osim ako praznik ne pada na Blagovesti.

Prema verovanju, na današnji dan Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio da bude razapet na krstu, na Golgoti, gde je i umro. Isus je tada, gledajući šta narod i vojnici rade rekao: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”. Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car Judejski, umro je na krstu u “šesti čas dana” i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.

Kako je ovo najtužniji dan u hrišćanstvu, danas se ne peva i ne veseli, niti zvone crkvena zvona, jer su ona znak radosti. Vreme bogosluženja i oglašenje smrti najavljuje se drvenim klepalom. Zvona se ponovo oglašavaju na Vaksrs, odnosno u nedelju, kada je Isus Hrist vaskrsao.

Vreme smrti i skidanja s krsta tela Gospodnjeg obeležava se večernjim bogosluženjima u crkavama. Tada, na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob, sveštenici iznose crvena plaštanica i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

CELIVANJE PLAŠTANICE

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.

Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.

FARBANJE JAJA

Kao jedno od glavnih pravila je da jaja morate ofarbati rano ujutru, ako baš ne možete tada, onda obavezno do podneva. Veoma bitna stvar je da se prvo jaje farba u crveno jer crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv.

Foto: Shutterstock

Ako se poštuju običaji, onda svaka domaćica prvo treba da se prekrsti i pomoli Bogu, a potom u sud sa vodom, u kome će se kuvati i farbati jaja, da doda malo svete vodice. To je veoma bitna stvar koja se ne sme zaboraviti.

OBIČAJI I VEROVANJA

Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi. U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.

Na ovaj dan se posti na vodi, a monasi u manastiru poštuju najstrožije tipike, tako da ne bi trebalo ništa da jedu ceo dan, i to je takozvano suhojedenje.

U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera ili obližnjeg vrela, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. To je, sudeći po narodnim verovanjima, jedna stvar koju nikako ne smete da zaboravite da danas uradite.

Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla. U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan uberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.

Jedan od običaja, u leskovačkoj Moravi, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima, na ovaj dan, se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Uskrsa.

Foto: Shutterstock

Žene ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi na Veliki petak. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se “primi sve što se tog dana nakalemi”.

Cela Strasna nedelja protiče u znaku pobožnosti, molitve, blagosti i umerenosti, čime se pripremamo za najradosniji hrišćanski praznik. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Kuću treba kaditi, i sve ukućane, a na Vaskrs, po dolasku iz crkve upaliti sveću, okaditi dom i porodicu, čitati Oče naš i druge molitve.