Drvoseča hipohondar napravio fatalnu grešku u šumi i više mu nije bilo spasa

Jednom, među tolikim ludim idejama, padne mu na pamet da je možda već mrtav.

“Reci mi, ženo, da nisam ja mrtav?”, upitao je svoju suprugu.

Žena se smejala i rekla mu da dotakne ruke i noge.

“Vidiš? Tople su. Dobro, to znači da si živ. Da si mrtav, ruke i noge bile bi ti ledene”, odgovorila je.

Čoveku se odgovor učini razumnim pa se smiri. Nakon nekoliko nedelja, jednog snežnog dana, čovek je otišao u šumu po drva. Kad je došao, skinuo je rukavice i počeo sekirom da seče stabla. Bez razmišljanja pređe rukom po čelu i primeti da je hladno. Priseti se šta je rekla njegova žena, skine cipele i čarape i užasnuto utvrdi da su mu i noge ledene.

U tom trenutku nije uopšte sumnjao: shvatio je da je mrtav.

“Nije dobro da mrtvac hoda uokolo i seče stabla”, rekao je sam sebi.

Ostavio je sekiru kraj mule i legao na ledenu zemlju, ruku prekrštenih na grudima i zatvorenih očiju. Nakon što je neko vreme ležao na zemlji, približi se čopor pasa. Kad su videli da ih ništa ne sprečava, pojedoše sve jestivo u čovekovim torbama.

Čovek je pomislio: “imaju sreću što sam mrtav, inače bih ih najurio.”

Čopor je nastavio da njuška i otkrio mulu zavezanu za stablo, lak plen za oštre pseće zube. Mula je cvilela i ritala se, ali čovek je samo razmišljao kako bi je rado branio da nije mrtav.

Za nekoliko minuta osladili su se mulom i još je samo nekoliko pasa glodalo kosti. Nezasitan čopor nastavio je da luta tim krajem. Nedugo nakon toga jedan pas osetio je ljudski miris. Pogledao je okolo i ugledao nepokretnog drvoseču na tlu. Polako se približio, veoma polako, jer je smatrao da su ljudi vrlo opasni i nepouzdani. Za nekoliko trenutaka svi su psi okružili čoveka svojim slinavim zubima.

“Sad će me pojesti. Da nisam mrtav, bila bi to druga priča”, pomislio je čovek.

Psi su se približili i videvši da je nepokretan, pojeli ga.