Otac je prisluškivao razgovor supruge i sina, a ono što je čuo rasplakalo ga je

Čula je kako se neka deca hvale kakav posao imaju njihovi očevi. Kako su svi veliki direktori, a onda su pitali njihovog sina čime se bavi njegov tata.On je tiho mrmljao gledajući u stranu: “On je običan radnik.”

Žena je pričekala da svi odu, a onda je sina pozvala unutra. Rekla je: Moram ti nešto reći, sine. Rekao si da je tvoj tata običan radnik, što je tačno. Ali čini mi se da ne znaš šta to tačno znači, pa ću ti objasniti. U rastućoj proizvodnji, koja našu zemlju čini velikom, u svim prodavnicama, skladištima i kamionima, koji svakodnevno prevoze teret, u svakoj novoj kući koja se gradi, zapamti to, sine, rade obični radnici koji omogućavaju da se obavi tako veliki posao.

Tačno je da direktori imaju lepe stolove i da ostanu čisti celoga dana. Planiraju kako da dobiju velike poslove, šalju dopise. Ali da bi se njihovi snovi ostvarili, zapamti to, sine, potrebni su obični radnici koji taj posao obave.

Kad bi svi šefovi napustili svoje kancelarije i kad ne bi radili godinu dana, točak proizvodnje i dalje bi se okretao – i to punom brzinom. Ako ljudi poput tvog oca nisu na poslu, nema proizvodnje. Potrebni su obični radnici da taj posao obave!”

Ulazeći kroz vrata, čovek je obrisao suzu i pročistio grlo. Dečaku su Oči zasjale od radosti kada je skočio s poda. Zagrlio je oca i rekao: “Zdravo, tata, ponosan sam što sam tvoj sin, jer ti si jedan od onih ljudi – važnih ljudi – koji rade velike poslove.”