Zbog greške sveštenika moj muž se pred Bogom na večnu ljubav zakleo drugoj ženi

Moj muž i ja potičemo iz porodica u kojima se veoma poštuju običaji, pa smo želeli da se venčamo u crkvi. Obred je držao sveštenik iz našeg gradića, koji, ne samo da je krstio i mog muža i mene dok smo bili bebe, već je krstio i naše roditelje, a venčao i baku i deku mog izabranika.

Foto: Shutterstock

Svidelo nam se to što je u pitanju porodični prijatelj. Međutim, ono na šta nismo računali jeste činjenica da je on veoma star i da je polako počeo da postaje zaboravan.

Od početka do kraja obreda venčanja obraćao mi se sa “Elizabeta”, a kad su kuma i moj izabranik pokušali diskretno da mu skrenu pažnju da se zovem Kristina, samo je odmahivao rukom.

Kako se ceremonija zahuktavala, “moje” elizabetansko ime se sve češće ponavljalo. Zvanice su počele da se kikoću, isprva tiho, a onda sve glasnije. Na kraju se reči starog sveštenika nisu ni čule od salvi zaraznog smeha, u koji smo najzad prsnuli i moj suprug i ja.

Foto: Shutterstock

Simpatična priča je oduševila i nasmejala čitaoce, a bračni par se i dan danas šali da im se venčanje ne važi jer je brak sklopljen između muža devojke koja je napisala ispovest i nepostojeće osobe.