Životne mudrosti velikana ruske književnosti sa najjačim životnim porukama

Anton Čehov: “Život je život, i to je sve što treba da znamo”

Ljudi provode vreme tražeći smisao, a Anton Čehov je jednom prilikom izjavio da je možda smisao života – živeti ga bez ikakvog smisla i višeg cilja. Tako je svojoj ženi Olgi u jednom pismu napisao: “Ako i postoji viši cilj u životu, nije na nama da ga otkrijemo, već da posmatramo.”

Više puta je naglašavao da ljudi postaju nesvesni tuđe nesreće, i da to može imati fatalne posledice po društvo. Govorio je da svaki čovek treba da ima “svoja vrata ka sreći, ali i prozor koji će mu pokazati da postoje i oni manje srećni”.

Dostojevski: “Ljudi nisu i ne veruju u ono što kažu”

Koliko su ljudi kontradiktorni sebi i u stanju da slepo veruju u nešto samo zato što su tako naučeni, vidi se u delu “Zli dusi” Fjodora Dostojevskog.

Dva glavna lika Šatov i Stavrogin, u jednom delu romana razgovaraju o postojanju Boga, gde kroz raspravu Šatov kaže da su Rusi povezani sa Bogom, a da onaj ko je ateista, prestaje biti Rus. Tada mu Stavrogin odgovara: “Hoćeš da mi kažeš da kada bi ti matematički dokazali da vera postoji izvan Hrista, da bi ostao uz njega, a ne uz istinu i veru?”

Samo zato što većina nešto veruje, to ne mora biti ispravno.

Tolstoj: “Sve je uzaludno, sreća je u jednostavnosti”

Tolstoj je, kao i Dostojevski, u svojim delima često opisivao čoveka i njegove tendencije i želje. Tako je, jedan od likova “Rata i mira” Andrej Bolkonski nakon što ranjen leži na bojnom polju sa francuzima, prvi put otkriva lepote plavetnila neba koje se nalazi iznad njega.

“Sve je prazno. Sve je obmana, osim ovog beskrajnog neba”, rekao je Tolstoj kroz Andrejev lik.

U vremenu u kome živimo, izgubili smo pojam o tome koliko sreća može da bude jednostavna i mala, a ova dela ruskih velikana, postavljaju mnoga pitanja o tome na koji način živimo život.